Svakog strena pitam sebe
Da li je bila prava
Strah mi ne da da se predam
On sad novo me vlada
Šanse svoje propuštam
Zdanem dan
Ako nastavim ovako
Biću sedni sam
I tuga stalo me ne hvata
Kad setim se njem
Od vetro od neba
Oči njene
Neku sazdanem
Dok me gleda kao da lebdim
Oseća je lep
Kratka priča naša beže
Da li san je bio sve
I samo da pronađeš me
Ako postojiš tu sam
Čekam te
I dok vreme teče
Ne daš da nikom
Ja istinje nadam srdi
Ne da se osjećam
Što se pitam
Pitam, pitam
Sada
Da li ću
Na kraju svakog
Svakog dana
Biti stanj
Sedni sam
Jer će doći ona
Koju ću
Zvati draga
Volim te ne daj
Da budem sam
Da budeš sam
Ima im innim
Nemima sad
Još kad ću svakom
Imaš tegena


Imaš internet
за воду
Za vode

Za cijelu
Za periodnost

ZaBM
Za vozene
Za good life
Pačne
I dok lutam noću grada, tražim pogled nje, pogled koji mislimo pretvara u let.
Razne oči ja sam sreo i sve prazne su, traži mi jednu da zablista u mom pogledu.
I da li je možda sudba moja priča tragična ili je ipak ona koja?
Ima srećan kraj, pojavi se datelj moj, zajednički san.
Srodna dušo gde si više, neću da budem san.
I samo da pronađeš me, ako postojiš.
Iz druza čekam te i dok vreme teče, ne traž da nikom ja ispunje nadom se.
I ne dam se o sve što, što se pitam, pitam sada.
I ću biti na kraju svakog, svakog dana, biti stan, svetiš sam.
Jer će doći ona koju ću zvati draga.
Molim te ne daj, o sve što, što se pitam, pitam.
Sada, da li ću na kraju svakog, svakog dana, biti stan, svetiš sam.
Jer će doći ona koju ću zvati draga.
Molim te ne daj, da budeš san, da budeš sama.
Sve je sviđanje.
I tako je.
A doma?


A doma?
Sva je to li?

A doma?

Hvala što pratite kanal.